Oni što te uopšte ne znaju najviše laju, a oni što te najbolje znaju najviše ćute.
Nikad ne znaš ko će zasijati kad ti ostaneš u mraku.
Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe.
Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.
Nikad ne znaš ko će zasijati kad ti ostaneš u mraku.
Srećni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesrećne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni…
Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe.
Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči.
Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči.
Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.
To je jedina fotografija na kojoj smo zajedno. I zato sam je uramio još onda, da je čuvam. Iz nekih važnih razloga ne mogu je okačiti, a iz nekih malih ne mogu se otkačiti i iscepkati je na sitne komadiće. I tako je tu, u ladici. Ni tamo ni tamo vamo.
No comments:
Post a Comment